Погром од 17.марта, не заборавља Спарта! (ВИДЕО)
1 min read
Студенти обиљежили сјећање на косметски погром
Група подгоричких студената јутрос је обиљежила 12 година од погрома Срба на Косову и Метохији. Они су на Руском мосту окачили транспарент који се може видјети са сусједних мостова и који се поручује: 17. март 2004.-2016., Погром који траје!
Транспарент је претходно био раширен у Његошевом парку, испред Његошевог споменика, гдје се окупљенима обратила млада студенткиња Милена Стриковић.
„Ми смо студенти који памте 17. март 2004. године. Памтимо не – да бисмо злом узвраћали већ да не бисмо жртве обесмислили!“, казала је она.
„17. март 2004. године је дан када се десио највећи прогон православног становништва на Косову и Метохији после ’99-те године.
700 спаљених домова, школа и болница, 35 спаљених цркава и манастира, хиљаде прогнаних и 30 убијених. До дана данашњег нема одговорних за та дјела. Сви смо гледали снимак спаљене цркве у Подујеву са које вандали скидају крст и то нам се урезало у памћење.
Зато смо ту да показемо да народ Црне Горе није заборавио и да памтимо. Памтимо и свједочимо да нам је Косово једино полазиште и исходисте и да тај осјећај у нама, новим нараштајима, нико неће убити иако су многи покушавали!“, истакла је Стриковић.
Подгорички студенти су међу ријеткима који су у Црној Гори обиљежили сјећање на погром. Треба напоменути да су они, 2004. г. били само дјеца.
Злочин без казне: Годишњица погрома Срба на Косову и Метохији
На данашњи дан навршава се 12 година од погрома Срба на Косову и Метохији.
У таласу насиља 17. и 18. марта 2004. године на Косову и Метохији страдало је 19 цивила, 950 људи је повријеђено, а 4.000 протјерано. Уништено је више од 900 објеката, укључујући 35 српских цркава и манастира.
Повод или изговор за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби неосновано оптужени да су одговорни за смрт једног албанског дјечака.
Истрага Унмик полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживјели дјечаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села”.
У погрому је убијено 19 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.
Повријеђене су 954 особе, међу њима и десетине припадника међународних снага, а уништена су 72 возила Уједињених нација. У овом таласу насиља албанских екстремиста етнички је очишћено шест градова и девет села, спаљен је манастир Девич код Србице.
Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену која потиче из 13. вијека и налази се под заштитом организације УНЕСЦО.
Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.
Послије погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, а 143 особе су осуђене, већина на новчане, а 67 на затворске казне, али не и главни актери из политичких структура и редова бивше ОВК.
Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година, а једну ослободили оптужби.
Терор албанских екстремиста осудили су Савјет безбједности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савјета Европе је 29. априла 2004. донијела резолуцију.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић казао је да још увијек нијесу отклоњени прави политички узроци због којих је дошло до насиља у покрајини прије 12 година.
„Мој утисак је да, не само да погром од 17. марта није расвијетљен, него никада нијесу отклоњени прави политички узроци због којих је тада дошло до насиља„, рекао је Ђурић новинарима и истакао да никада није системски сузбијена и елиминисана етничка мржња и окривљивање Срба за све проблеме на КиМ.
„Никада нисмо чули, осим када је то потребно због сликања и тапшња по рамену од стране међународне заједнице, истинску вољу најодговорнијих људи у политици у Приштини да се са окривљивањем Срба за све, увијек и свуда раскрсти”, рекао је он.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Jedino ovakva nesrecna Crna Gora koju vodi mafija mogla je da prizna Kosovo za drzavu. Da prizna za civilizovanog covjeka onog siptarskog divljaka koji lomi krst na crkvi. Taj cin divljastva priznaje Milo Djukanovic. Milo Djukanovic i Filip Bujanovic ne razlikuju se od Tavija i Haradinaja. Uzas. Eto ko vodi Crnu Goru, eto na sta je saspjela istorija CG. Od svetog Petra do mafije. Gospode. I sa tom „svitom“, koja je usput i pokrala sve izbore, treba da pregovaraju Danilovic i ostali spavaca i pllicijska instalacija. Ne treba mi drzava za koju se bori Danilovic i Lekic i Nikolaidis i sl.
Djukanovic Srbima u CG, u brk kaze da su neprijatelji CG. A Srba u CG ima – uz svu kradju – vise od 30%. I taj narod, Srbe, proglasava neprijateljem CG. On, koji je jnistio CG.
Sa tim tipovima Danilovic hoce da pregovara.
U Brdima jednog Srpskog glasa ne smjje dobiti Demos.
Бог вас благословио омладино Србска… Хвала вам што сте на путу Истине…
Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта
1. Манастир Девич, Србица, 1434. год
2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век
3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године
4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век
5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век
6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век
7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год
8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год
9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.
10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.
11. Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век
12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век
13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.
14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.
15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год
16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год
17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век
18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век
19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век
20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год
21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.
22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год
23. Црква Светог Јована Претече, Пећ
24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год
25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год
26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год
27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века
28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год
31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век
32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год
33. Црква Светe Петкe, Витинa
34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год
35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век
ЏЕЛАТ И ЖРТВА
Богородици Љевишкој изгребано лице,
Око манастира трње расте,
Овде су сваки дан задушнице,
Никад се неће вратити ласте.
Девојка плава с букетом ружа,
Стазом којим се гуштери крећу,
Црном војнику дарове пружа,
Моли га да брату упали свећу.
Војник дарове чизмама гази,
Девојци пушком груди дира,
Док брат јој мртав лежи у бази.
Силов`о је „чувар“ манастира.
Ноћас је Шиптар разбио врата,
занемела нејач – молила мати,
У мрак је одвео оца и брата,
И запретио да ће да се врати.
Од тада страх чека свануће,
Две црне птице крај пећи седе,
Јауци страшни из Жуте куће,
Са фотографија које бледе.
Кроз визир војник злочине гледа,
С убицом дели чоколаду,
Клетвом га стреља старица седа,
Чека га Архангел у винограду.
Архангел подиже мач сјајни свој,
У другој руци теразије,
Пред Архангелом Херувима строј,
Питају војника што злочин крије?
Како је могао да гледа и пуши,
Док Арнаути пале цркве,
Док умоболник свети Крст руши
За војника су злочинци жртве?
Миодраг Томић Стублински
ЗАР СВЕТ И ЕВРОПУ НИЈЕ СРАМ
И ИЗДАЈНИЧКИ СРПСКИ ШЉАМ ?
Ни један камен земље Србије,
под овим Сунцем сигуран није?
докле га газе чизме тиранске,
Храмове руше хорде албанске.
Није сигурна трешња у цвету,
јер ће пауци да је заплету,
Пауци људи што крију лице,
Око цркава заплићу жице.
Европски олош чим Сунце зађе,
за нови злочин прилику нађе,
Србима срце чупа из груди,
за злочин нема ко да им суди.
Свет и Европу зар није срам,
гробља скрнави шиптарски шљам,
и манастире српска кандила,
руши и пљује нељудска сила.
Косово је Јерусалим српски,
по њему вршљају моћници дрски,
да на гробници српских хероја,
саграде паклена здања своја.
Фашистима су увек Срби мета,
и нашим јудама из „преокрета“,
Чак ни к`о Ирод руке не перу,
кад за вечеру продају веру.
Некад су Срби клели Јуде,
и кажњавали их без пресуде,
А данас људе без морала,
чека ордење и похвала.
Кукавни Срби у страху ћуте,
у свом не знању још не слуте,
Само ти видиш драги Боже,
Бранковићи се рађају – множе!
Миодраг Томић СТУБЛИНСКИ
ЧАС ИЗ ИСТОРИЈЕ
НА ГАЗИМЕСТАНУ
Као на опелу професор чека,
Пред костурницом српских јунака,
Да се утиша дивљачка дрека,
Да Сунце гране иза облака.
Професор српску отвара рану,
Сваком је ђаку по Божур дао,
Крвава суза са неба ка`ну,
На месту где је цар Лазар пао.
Од Немањића па до Лазара,
Краљеви подижу манастире,
Од Саве српскога неимара,
До небеса се тамјани шире.
Небесну лепоту косовског лица,
Па све до Хоче Светог Никоља,
На стражи била је Грачаница,
И Газиместан с Косовског поља.
Зар не сведоче Проклетије,
И мошти Светог краља Стефана,
Шиптарска земља Косово није,
Истина пред Богом о том је знана.
Хришћанска Европа одавно мртва,
Српску историју прекраја – мрви,
Сутра ће Париз бити жртва,
Тећи ће потоци хришћанске крви.
Европски моћници небо не чују,
Чизмама газе српске Божуре,
У својим недрима негују гују ,
Шиптарске злочине не виде – жмуре
Газиместан је темељ Србије
српско огњиште, гроб прадедова
Истина не сме да се сакрије,
Крвоток српски тече с Косова!
Миодраг Томић Стублински
ПОНАВЉА СЕ ИСТОРИЈА СВЕТА
Лелек Себра са Косова јечи,
Метохија робује у тами,
Пред иконом монахиња клечи,
Крај бистрице пуста црква чами.
Код Призрена Свети Архангели,
Рушили их шиптарски вандали,
Крај Гњилана Драганац су бели,
Шиптари га да присвоје хтели.
Не може се присвојити душа,
Ни Србији срце из недара
Проклета се Европа не гнуша,
Не плаши се небеснога Цара.
На Косову убице – Германи
Киднапују и ваде органе
Албион би Србе да сахрани
а злочинце од жртава бране.
Германијо умрећеш од стида.
Јер ће Милош као Леонида
Твојој сили замаглити вид,
У Берлину биће нови зид.
Ко германске ране да извида,
Када Франкфурт дигне Ал Каида,
Хоће ће ли вам пријати у души,
док вам Шиптар катедралу руши ?
Сило светска од Бога Проклета,
Понавља се историја света,
На силу ће Бог ставити тачку,
И овог ће пута на Немачку.
Са Немцима у пакао скупа,
И српска ће издајничка група,
Косово ће опет српско бити,
Са неба га Исус Христос штити!
Миодраг Томић СТУБЛИНСКИ
Сви говоре о 17. марту… а нико о њима, ево ја их помињем, нису заслужили да буду заборављени!!!
Спасојевић Боривоје из Косовске Митровице убијен рафалом из аутомата.
Јана Тучев, жена у 7. месецу трудноће убијена из снајпера док је била на свом прозору у Косовској Митровици, надомак Ибра.
Ненад Весић из Липљана убијен бомбом.
Добривоје Столић из Штрпца убијен на кућном прагу, пуцали у њега!
Борко Столић, син горе поменутог Добривоја 1982., кад је чуо пуцањ изашао да види шта је било и пуцали и у њега, следећег дана је подлегао ранама!
Слободан Перић из Гњилана, избоден металном шипком подлегао ранама исте ноћи.
Златибор Трајковић из Косова Поља изгорео пред Руском болницом када су шиптарски терористи запалили обе Цркве, основну школу, болницу и десетак српских кућа!
Драган Недељковић из Призрена изгорео у згради Богословије у Призрену када су је шиптарски терористи запалили, запаливши притом све Свето у Призрену и над њим!
Стотине повређених, хиљаде протераних!!
Да се никад не забораве!
mogli su pitati starije . zašto kod hrama. tamo se ide da se BOGU mole. neka pamte i znaju koga glasaju
PIŠEM I PLAČEM,ALI TO SU SUZE RADOSNICE ,SUZE NADEI VJERE,DRAGA NAŠA OMLADINO VRAĆATE MI VJERU I NADU U NAŠE BOLJE SJUTRA.NIKADA NIJESAM SUMLJAO DA POSLIJE KIŠE SRAMOTA ,IZDAJA I PREVJERE NEĆE DOĆI DAN SUNCA,PONOSA I VJERE.SABIRAJTE SE JEDNI UZ DRUGE ,CRPITE KAO MLADA BILJKA HRANU KOJU SU NAM OSTAVILI NAŠI SLAVNI PRECI“OD KOSOVA ,PA NAPOVAMO“NEZANOSITE SE ŠARENIM LAŽAMA TUĐEGQA SVIJETA.POKAŽITE SVOJIM JADNIM OČEVIMA DA STE VRIJEDNI ČASTI I SLAVE VAŠIH PREDAKA.IMATE SA ČIM IZAĆI PRED MILOŠA A I PRED SVETOG PETRA CETINJSKOG.DRAGA DJECO A POSEBNO TI LJEPOTICE NAŠA MILENA HVALA VAM ZA OVAJ DAN,NAJLJEPŠI U ZADNJIH 27 GODINA.HVALA VAM I BOG NEKA VAS ČUVA!
Данашњи дан је дан када сви треба да смо заједно без обзира ко је коме лидер. Лијепо би било да су млади народњаци стали поред младих из СНП, а поред ове омладине из НОВЕ који стоје поред студената из НВО. Ех, шта нам направише политичари, ништа нам није свето. Дјецо Бог да вас чува све.
Strikovićka je zlata vrijedna, samo neka je Bog čuva, svaka čast i mladim srpskim političarima iz Nove. Lijepo je vidjeti zajedno nasu djecu koja su zajedno ispred hrama.
На понос Црне Горе, наши млади, наша нада, наша луча, схватили су Гетеову поруку: „Никада не смиjе човjек, нити народ, мислити да је дошао крај. Губитак посjеда лако надокнадимо. За друге губитке нас утjеши вријеме. Само једно зло је неизлечиво – ако народ сам дигне руке од себе.“
Живјела пробуђена млада Црна Гора!
„Што су Спарта и Пијемонт, спрам тебе Црна Горо“. Знамо и памтимо. Поздрав из Србије, БРАЋО!!!
Svaka cas za NOVU i ostalu omladinu .Sta o ovome misle prevaranti lekic danilovic becic i podmukli milic sram ih bilo.
Браво, Младости Наша!
Догодине у Призрену!
Свака част Милена, одавно нисам чуо овакав говор натерала си ми сузе на очи. Хвала свој омладини на оваквом гесту.
Памтите децо! Памтите и отимајте од заборава! Ви сте понос, нада и жива веза међу генерацијама која учвршћује идентитет и дух народа!
svaka čast za omaldinu . ima nade za budućnost.
Dok je Kosovo gorelo, Podgorica je s Tiranom potpisivala Protokol o dugorocnoj kulturnoj, prosvetnoj i naucnoj saradnji.
Узалуд удба, САЈ и полиција, једна је Нова српска демократија! Браво људи!
Hvala Novoj i ovoj divnoj omladini što nam čuvaju obraz. Pogrom 17. marta, ne zaboravlja Sparta!
Дивне ријечи!!Дивна дјевојка!!Нема се шта додати.
Dok pamtimo ima nas! Ako zaboravimo sebe… previše su Srbi ćutali, stoput smo se tako griješili… o sebe, o svoje bližnje, o svoje žrtve! Radi dobrosusjedskih odnosa, bratstva i jedinstva… tako nije spominjan Jasenovac, tako su jame zabetonirane… isto bi se desilo i sa Aušvicem da Jevreji stalno ne govore o tome! Ne smije da se zaboravi! Jer to nije negdje daleko gdje nas se ne tiče, nego tamo gdje je naša duša.
Bravo djeco!
Bravo! Svijetli obraz! Ako se sjetimo 2004. g. upravo su đaci bili oni koji su reagovali na pogrom, koji su se spontano okupili na trgu i demonstrirali do Hrama. To što oni pamte nam je najvažnije, najduže će da se pamti.
U današnjem svijetu opšte ravnodušnosti prema bilo čemu, posebno svetom, a posebno u njihovoj generaciji gdje je status imati novi S4 i bečeti u njega po cio dan, ova je omladina za pohvalu! Svaka čast!
Jer ćutanje je možda najgori zločin!
Хвала вам дјецо што сте достојни својих славних предака, на које су пљунули Мило Ђукановић, Ранко Кривокапић, Миодраг Лекић и слични